enciklopedist po kišu

arhiva
naslovnica
kolumne
forum
kontakt

Vladimir Tasić dobitnik je najznačajnije srpske književne nagrade. Njegova knjiga "Kiša i hartija" ponosna je nositeljica "Ninove nagrade za roman godine". Ovaj doktor matematike i profesor na kanadskom sveučilištu u razgovoru za Kupus objašnjava kako se njegov roman naslanja na definicije koje je romanu kao enciklopediji 1973. dodijelio Danilo Kiš. "Kiša i hartija" stoga nije samo priča o junakinji Tanji koja dvoji nad povratkom u vlastitu zemlju, već i lutanje kroz svijet pop kulture, civilizacijskog otpada i riznice znanja uopće.

 

 

Vladimir Tasić, doktor matematike i profesor na kanadskom New Brunswick univerzitetu, nakon veoma zapaženog romana “Oproštajni dar” i dve zbirke priča, objavio je u novosadskim “Svetovima” roman “Kiša i hartija” koji mu je doneo najznačajniju srpsku književnu (“Ninovu”) nagradu. Žiri nije promašio. U centar medijske pažnje stavio je roman koji osvežava svojom modernošću, a koji se usput nadovezuje na onaj sjajni literarni niz u kom ćemo uvek pronaći Borislava Pekića i Danila Kiša.

Potpisniku ovih redova u jednom se trenutku učinilo da Vladimir Tasić (1965.), pričajući priču o emigraciji i povratku, ostvaruje ideju pisanja romana - enciklopedije koju je u jednom intervjuu izneo upravo Danilo Kiš. Šteta je prepričavanje Tasićevog romana svesti na noseću priču o junakinji Tanji koja je otišla iz zemlje i pita se da li da se u nju vrati, jer se čitaocu uz tu priču nudi fragmentarna enciklopedijska “sveobuhvatnost“ koja ovaj roman pretvara u pametnu i zanimljivu svaštaru.

“Ako postoji ‘barokna potreba' razuma da povezuje i traži analogije, onda je lutanje kroz razne oblike znanja nešto što i čitalac može da doživi, što možda i doživljava, svakodnevno, osim ako je od onih koji misle da im je uvek sve jasno kao dva plus dva”, kaže u izjavi za Kupus Vladimir Tasić, navodeći tačnu godinu u kojoj je Danilo Kiš izneo gore pomenutu ideju, što dovoljno govori o obrazovanosti i neverovatnoj intelektualnoj snazi ovog autora.

“Danas je to iskustvo, čini mi se, raširenije nego što je bilo 1973. Iz tih razloga, a i iz nekih drugih, okružio sam svoje junake, koji su rođeni otprilike u vreme Kišovog intervjua, lavinom informacija i dezinformacija, osudio sam ih na lutanje smetlištem na kom se smrti, istorije, promašaji i odrednice iz ‘Malog gurmanskog brevijara' mešaju kao tragovi koje ostavljamo za sobom, zajedno sa knjigama, filmovima, muzikom, plastičnim bocama i radioaktivnim otpadom. U tom neredu odvija se priča kojoj neprestana buka sveta ne dopušta da sebe uobraženo proglasi za centar univerzuma.”

Na opasku da postmodernističko preplavljivanje priče informacijama i dezinformacijama, kratkim esejima, parčićima putopisa i drugim didaktičnim digresijama može ponekad čitaocu skrenuti pažnju s glavne priče i izblediti karaktere glavnih junaka, Tasić odgovara da njegova glavna junakinja Tanja ne želi narcisoidnu perspektivu. “Meni je pomalo dosadan imperativ da junaci svoje uzbudljivo prikazane emocije izlažu anonimnom pogledu kao kadaveri iz ranih anatomskih udžbenika, koji svlače kožu sa sebe da bi egzibicionistički prikazali ‘tajnu' unutrašnjost svojih tela. Glavna junakinja i pripovedač, Tanja, meni je izuzetno draga baš zato što se opire očekivanjima horske svesti i ulaže svestan napor da digresijama, stalnim narušavanjem toka priče i promenama ritma, rastopi narcisoidnu perspektivu koja u oku čitaoca traži ogledalo sopstvenih osećanja.”

Citati, parafraze i intelektualističko lutanje po svetovima pop kulture i nauke, zanimljiva su scenografija koja upućuje na hipertekstualno opredeljenje ovog Tasićevog romana. Zbog svega toga žiri za dodelu “Ninove nagrade” ovoga puta nije promašio temu. Izabrao je moderno napisan roman u kom esej ponekad pokriva priču i šalje jasnu poruku da se o aktuelnom, stvarnosnom problemu, toj tako čestoj temi u savremenoj srpskoj književnosti, može pisati i tako da to sve na kraju ispadne pametno i zanimljivo, uz zaobilaženje svake vrste banalnosti koju igra sa realizmom gotovo podrazumeva.

književnost
Tekst     Mića Vujičić