tajne staljinova tavana
arhiva
naslovnica
kolumne
forum
kontakt

"Autobiografija Josifa Staljina"
Ričard Luri
Clio, Beograd, 2004.

 

 

Roman Ričarda Lurija otvara citat iz opisa Staljinove smrti koji je zabeležila Josifova ćerka Svetlana. U toj užasnoj agoniji smrti, pre nego što se, po njenim rečima, On na njihove oči naprosto ugušio, otvorio je oči i prisutne pogledao ljutitim pogledom punim straha, a nakon toga se "dogodilo nešto neshvatljivo i stravično što ja do današnjeg dana ne mogu da zaboravim niti razumem. Iznenada je podigao levu ruku kao da pokazuje na nešto gore, a zatim je spustio kao da na sve nas baca kletvu.“

Inteligentno nagoveštavajući suštinu priče koju će kasnije vešto razviti u "Autobiografiji Josifa Staljina“, Ričard Luri odmah pod tim pasusom citira i intervju s Ivanom N., čovekom iz bivše službe održavanja KGB-a koji je, čitajući upravo pomenutu izjavu Staljinove ćerke Svetlane, pomislio da je Gazda, podižući ruku, jednostavno pokazivao na tavanicu. "I da skratim priču, iskoristio sam svoje stare veze kako bih ušao u daču i onda otišao u potkrovlje. I šta sam tamo pronašao? – Staljinovu ličnu autobiografiju. Prvo rekoh sebi da je to možda falsifikat, ali pošto sam je pročitao, rekoh, ne, jedino Gazda je ovo mogao da napiše.“

Ričard Luri, književnik i prevodilac, autor tri romana i više stručnih dela iz istorije i istoriografije, zvanični prevodilac tekstova Mihaila Gorbačova koji se objavljuju u Njujork Tajmsu, diplomirao je ruski jezik na Berkli univerzitetu i s ruskog i poljskog preveo više od četrdeset dela. U romanu o Josifu Staljinu, koji je u Srbiji objavila vredna i u odabiru knjiga fantastična beogradska izdavačka kuća Clio (prevod: Đorđe Krivokapić), ovaj autor pokazuje da je temeljni istoričar koji ume da se udalji od povesti taman onoliko koliko je potrebno da bi od iste napravio misteriju i triler.

Lav Trocki piše tokom izgnanstva u Meksiku Staljinovu biografiju. Staljin je zabrinut i besan. Ukoliko se pojavi, ta knjiga iz pera Trockog uništiće mu život i otkriti zločin koji će mu doći glave. Ko će biti brži?

Ocjena: 8/10

 

Iz knjige:

Mrzim revolucije. Samo sam bio zaboravio koliko, u periodu od dvanaest godina između 1905. i 1917., ali mi nije trebalo dugo da se setim. Revolucije su javni događaji, a ja nisam čovek javnosti. Sve mi se to vratilo dok sam putovao vozom iz Sibira za Sankt Peterburg. Na svakoj stanici bile su gomile ljudi, cveće, govori, ovacije. Poljupci junacima koji se vraćaju iz progonstva. Govorio sam jedared, dvared, ali sam mogao da osetim da gomile učtivo čekaju nekoga ko bi mogao da ih zapali.

 

Iz arhive:
"Kandže", Marko Vidojković, 13.1.2005.
"Zvrčko i Mljac", Holly Hobbie, 25.12.2004.
"Mi nismo bolesni", Ratko Radunović, 24.11.2004.
"Najbolje što se može dogoditi jednom kroasanu", Pablo Tusset, 12.11.2004.
"BDSM", Vladimir Paskaljević, 1.11.2004.
"Ljeto u gradu", Zoran Lazić, 22.10.2004.
"Putovanje u Trulalu", Wladimir Kaminer, 2.10.2004.
"Barrayar", Lois McMaster Bujold, 14.9.2004.
"Šumski duh", Goran Samardžić, 6.8.2004.
"Priča koja slijedi", Cees Nooteboom, 30.7.2004.
"Teta Liza: život protkan pjesmom", Zinka Čituš Čizmešija/Siniša Golub, 23.7.2004.

književnost

 Autor    Mića Vujičić