volite se posvuda
arhiva
naslovnica
kolumne
forum
kontakt
"Najhrabrija i najinteligentnija izložba godine", napisao je The Guardian. Izložba "Seduced: Art and Sex from Antiquity to Now" u londonskoj galeriji Barbican produžila je u zadnjem tjednu radno vrijeme i do 22 sata navečer. Iskoristila je to i srpska spisateljica Biljana Kosmogina, te se upravo zadnjeg dana izložbe ukazala pred svim tim raskrečenim nogama, putenom kožom i asesoarom koji budi maštu. Izložba istražuje reprezentacije seksa u umjetnosti u razdoblju od dva tisućljeća.

 

U Barbican sam stigla u nedelju 27. januara, na poslednji dan izložbe "Seduced: Art and Sex from Antiquity to Now" i na moju sreću uhvatila "last train to Heaven". Kartu sam kupila on-line da bih izbegla gužvu i čekanje, s terminom ulaska od 18:30. Zadnja tri dana monumentalne izložbe koja je trajala puna tri i pol meseca, posete su produžene do 22 h. Posle detaljnog špartanja kroz oba nivoa postavke, ostala sam nesvakidašnje nadahnuta i ošamućena, kao posle par čaša jakog vina, a možda i cele boce, što definitivno ide u prilog teoriji da erotika opija bolje od vina.

Necenzurisana erotska umetnost takve koncentracije i raznovrsnosti budi naša najtananija čula i otkriva raskošnu lepotu remek dela starih i savremenih majstora, dočaranu bujnom imaginacijom kroz prizore zabranjenih igara koje se odvijaju daleko od znatiželjnih očiju, kako u plemićkim odajama i baldahinskim posteljama od svile i kadife, tako i na neuglednim opskurnim mestima, ili u  prekrasnim ambijentima vrtova, šuma i proplanaka. Scene seksa su eksplicitno prikazane tako da nam se puls ubrzava, a oči iskričavo sjaje reflektujući požudu i strast u prirodnoj, moćnoj zavodljivosti koja zrači iz eksponata.

Na ulasku me dočekalo upozorenje zabrane fotografisanja, što me nije uveselilo. Odmah potom su preda mnom zablistali stari Grci i Rimljani s glatkim skulpturama u belom mermeru gde bogovi vode ljubav sa nimfama, usnulim devama i muzama, obnaženi ili lagano prekriveni plahtama. Smenjuju se erektivni falusi u terakoti i dragom kamenju, stari turski i indijski Kama Sutra manuskripti i ilustracije s crtežima grupnih scena tela u zanosu, ekstazi ili makar nagoveštaju istog.

Renesansa, Barok i Romantizam prikazuju čednu golišavost i senzibilitet bajkovitog vlažnog sna. Motiv Lede i labuda zastupljen je kod više autora. Snažna superiorna tela oslikavaju moćni energetski potencijal Erosa, sve kipti od zdravlja i života, bogovi, satiri, kupidoni rumenih obraščića, muškarci, žene i životinje u živopisnim hramovima ljubavi. Eros je oduvek oličavao put snage života, zdravlja i večnosti, a ne odumiranja, slabosti i prolaznosti.   

Primetila sam da je dobrim delom antički art pozajmljen iz trezora Njenog Veličanstva Elizabete II i istinski sam joj pozavidela na toj dragocenosti. Dalekoistočni Eros predstavljen je u nekoliko zasebnih soba. Na suptilnim akvarelima u  Kineskoj sobi, isprepletene tkanine odora ljubavnika živih boja i kitnjasti detalji pozadine su u službi igre zavođenja. Male, neupadljive genitalije su stidljivo predstavljene. Široko raširene ženske nožice premalenih stopala koja su kako tradicija nalaže bila kalupljena i onemogućena da dostignu normalnu veličinu. Tako stara i čudna civilizacija, ništa čudnija od japanske gde su za razliku od Kineza, na pergamentima u tušu i štampanoj svili akcentovane genitalije, predimenzionirane, kao i stidne dlačice, vulva, klitoris, nabori, mreža žila i kapilara na penisu, a oko njih slapovi bogatih kimona u koje su odeveni. Kopulativni spoj je centralni i najvažniji deo crteža, genitalije su u spoju ili neposredno pred spajanjem.

Trenutak savršenstva otrgnut od Boga, prvobitno namenjen i rezervisan za bogato plemstvo i vlastelu, nakon dugih vekova je podaren i hiljadama običnih smrtnika.

U interdisciplinarno zastupljenim tehnikama rada, ova postavka daje široku lepezu seksualnih motiva - od mitskih, obrednih, religioznih, politički angažovanih i duhovnih, do prikaza radova  liberalne orijentacije kao što su oni sa homoseksualnom i sado-mazohističkom tematikom. Ovde stičemo otklon nedoumice o postojanju granica kako u seksu tako i u umetnosti, a mit o postojanju pervezije uraganski nam se ruši pred očima kao kula od peska. Gde počinje i gde završava sloboda mašte, a gde sloboda delanja? Umetnost nas podstiče na samopreispitivanje da li smo vlastitu slobodu ikada ostvarili, ili nikad nismo niti hoćemo, pošto smo sputani tradicionalnim ogradama, vaspitanjem, strahom od neistraženih mogućnosti i ograničenom maštom. Koliko je čovek zapravo slobodan kao jedinka, a koliko tek mučenik u okovima sopstvenih atrofiranih htenja i ideja, ubijenih stečenim blokadama i predrasudama? Poražavajući je tretman slobode, kada smo skloni da čak i tuđu slobodu osudimo i neprihvatamo, jer svoju nikad nismo ostvarili. Mnoga dela su godinama skrivana u tajnim odajama i sefovima, jer se poimanje zdrave seksualnosti i seksualne prakse kosilo sa krutom religijskom doktrinom koja seks stavlja isključivo u funkciju produžetka vrste, ali ne i telesnog uživanja, tako da je vekovima bio tabu. Iz tog razloga su se erotska umetnička dela često prikrivala u razne kutijice, posude i predmete iz svakodnevne upotrebe. U stvarnosti, svi znamo da je najslađe voće baš ono koje je zabranjeno...   

Iz zanosa su me prekinuli na čas članovi gudačke trupe s klasičnim repertoarom, koji su u galeriji imali svoj redovni angažman u sklopu celog eventa. To je bio lagani predah i smiraj uskovitlanih emocija uz zvuke viole, čela i violina, a onda sam krenula na sprat, u drugi deo izložbe, ne sluteći da ću tek tamo ostati bez daha.

Moja opservacija je bila višestruka, pa sam obratila pažnju i na seksualne tehnike, seksualna pomagala, prekrasnu reviju donjeg rublja koje transponuje kroz vekove pred mojim očima u različitim kulturama i pristupima upražnjavanja seksa kroz istoriju društva. Zadivljujuća moda, obuća i asesoari, maštoviti rekviziti iz budoara i seksi šopova, kao i iz intimnih kutaka spavaćih soba plemstva i plebstva, gospode i seljana, aristokracije i beskućnika, sakralnih i svetovnih likova, izmišljenih i autentičnih junaka.

Pred knjigama Marquize De Sade-a (1740.-1814.), osetila sam slabost u nogama i vrtoglavicu usled neočekivane egzaltacije. "Justine" ("Justine, ou les malheurs de la vertu", Volumes I – IV, 1797.) i "Filozofija iz budoara" ("La Philosophie dans le boudoir", Vol. I – II, London 1795.), su knjige pisane rukom, štampane i ilustrovane prekrasnim lascivnim crtežima anonimnih umetnika, u kožnom povezu, zlatno obrubljenih stranica.. Bila sam ganuta kao da sam na pričešću pred svetim oltarom. Knjige su malog formata. Zabranjene i anatemisane, taman su tolike da se hitro mogu sakriti pod jastuk i stati neopaženo u nedra vragolastih dama ili tajni džep redengota. Posle svakolikog tragičnog stradavanja za života, autor čiji su literalni zapisi i pripovedanja obeležili epohu, ušao je u legendu kao rodonačelnik nove književne poetike i neshvaćeni mahniti genije koji je plativši danak svoje slobode i genijalnosti, žigosan, terorisan i zatvoren na psihijatriji gde je i preminuo. Kada su ga "autoriteti" onemogućavali da piše, reči je ispisivao fekalijama po zidovima svoje ćelije. Neverovatna ličnost sa uznemirujućim delom i sudbinom. Izvadila sam fotoaparat i ovekovečila De Sadeova izdanja u svoj svojoj lepoti. Uostalom, pravila služe da bi se kršila, a pošto sam procenila da je rizik premali za toliku dobit, oglušila sam se o engleski red i zakon nekolicinom fotografija nedostižnog "zabranjenog voća". Iza toga, više me ništa nije sprečavalo da to uradim ponovo, i ponovo.

John Henry Fuseli (Johann Heinrich Füssli, 1741.-1825.), britanski umetnik švajcarskog porekla, kursor Simbolizma i Surrealizma, na svojim crtežima učitava sirovi Eros baš kao što je na svojim platnima romantičarski mešao fantazmu i snove sa iskonskim strahovima.

Egon Schiele (1890.-1918.), austrijski ekspresionista, koji je za života osuđivan zbog "bluda i nemorala", ostavio je iza sebe slike i crteže koji oličavaju nepatvorenu usamljeničko-elegičnu stranu seksualnosti, ogoljujući i njenu skrivenu fiziologiju.

Pablo Picasso (1881.-1873.) je živeo svoje slike, grafike i crteže stvarajući ih u dahu i na nesvakidašnji način, bez ograda, s lakoćom i predanošću velikog maga. Ovde zatičemo slobodu hiperseksualnosti kojom odišu njegovi radovi. U savršenom potezu ruke, potvrđuje da je seks jednostavan baš kao i druge životne radosti, samo što čovek večito sklon mistifikaciji i barijerama, od toga najčešće pravi famu i ne zna mu se predati u onoj meri u kojoj bi dostigao potpunu sreću i zadovoljstvo.

Man Ray (1890.-1976.), jedan od najpoznatijih Amerikanaca u Parizu, ostao je upamćen po ekperimentalnom pristupu fotografiji. Ovaj "prorok avangarde", višestruko talentovana, multimedijalna ličnost, bavio se i slikarstvom, filmom, poezijom, esejistikom i filozofijom. Pripadao je kulturnoj eliti Pariza u prošlom veku, a među njegovim modelima su bili Picasso, Hemingway, Dali, Gertrude Stein, James Joyce, i čuvena Kiki sa Monparnasa (Kiki of Montparnasse).

Robert Mapplethorpe (1946.-1989.) nam svojim fotografijama predstavlja dijalog tela, stilizovani svet muške dominacije, podčinjavanja i ispunjavanja najintimnijih želja. On je ikona fetišističkih magazina u istoj meri kao što je i zvezda prestižnih umetničkih galerija.

Nobuyashi Araki je obezoružavajući japanski majstor fotografije koji stavlja u pogon uzbuđujuće detalje neobičnih seksualnih oruđa i pomagala, čiji nas prizori prožimaju jezom i otporom, ali ispred kojih racio najčešće gubi bitku nad osećajnošću. Njegov zanosni svet bolnih užitaka, telesnih izlučevina, mikrokosmos stidnih dlačica, kapilara i sluzokože, prožet mističnim aluzijama, emocijama i iskušavanjem granica izdržljivosti, navodi nas da poželimo da budemo drugačiji od onih kako su nas roditelji vaspitali. On dokazuje u kojoj meri je bestidnost superiorna vrlina ako se posmatra kroz njegov objektiv.

Kontroverzni Jeff Koons je američki umetnik koji je opsesivnu fiksaciju sproveo u delo, oženivši italijansku zvezdu pornoindustrije Ilonu Staller, poznatiju kao Ćićolina (Cicciolina). Na ovoj postavci mu je pripala cela soba, u kojoj zidove prekrivaju gigantski plakati njihovog polnog opštenja u bezvremenskoj kombinatorici porno-ikonografije, diznijevske animacije i kičasto-romantične scenografije sapunskih opera.

Louise Bourgeois, jedna je od najvećih živih umetnica koja zasenjuje svojim stvaralačkim opusom u rasponu od dva veka (rođena 1911. u Parizu, živi i radi u Americi). Vajarka, pesnikinja i konceptualistkinja,  unikatna je posvećenica natprirodnih sposobnosti da konvertuje energiju banalne materije u nedokučivu, fantamazgoričnu, koliko pitomu, toliko i  razornu prirodu Erosa. U nepreglednom okeanu realizovanih ideja, ovde su se našle dve instalacije u vidu krpenih lutaka, koje predstavljaju obezglavljene parove u seksualnom činu. Potresno.

Osećam se grešno što nisam spomenula i ostale umetnike iz ove galerije, kao što su Rembrandt, Rodin, Klimt, Duchamp, Bacon, Nan Goldin, Tracey Emin, Warhol sa filmovima "Blowjob" i "Requiem", i mnoge druge, ali po izlasku iz ovog "Raja", najluđe što čovek sebi sme dozvoliti, to je da se oseća grešno u bilo kom smislu.

likovnost
Autor   Biljana Kosmogina
kupus
volite se posvuda
arhiva
naslovnica
kolumne
forum
kontakt
"Najhrabrija i najinteligentnija izložba godine", napisao je The Guardian. Izložba "Seduced: Art and Sex from Antiquity to Now" u londonskoj galeriji Barbican produžila je u zadnjem tjednu radno vrijeme i do 22 sata navečer. Iskoristila je to i srpska spisateljica Biljana Kosmogina, te se upravo zadnjeg dana izložbe ukazala pred svim tim raskrečenim nogama, putenom kožom i asesoarom koji budi maštu. Izložba istražuje reprezentacije seksa u umjetnosti u razdoblju od dva tisućljeća.

 

U Barbican sam stigla u nedelju 27. januara, na poslednji dan izložbe "Seduced: Art and Sex from Antiquity to Now" i na moju sreću uhvatila "last train to Heaven". Kartu sam kupila on-line da bih izbegla gužvu i čekanje, s terminom ulaska od 18:30. Zadnja tri dana monumentalne izložbe koja je trajala puna tri i pol meseca, posete su produžene do 22 h. Posle detaljnog špartanja kroz oba nivoa postavke, ostala sam nesvakidašnje nadahnuta i ošamućena, kao posle par čaša jakog vina, a možda i cele boce, što definitivno ide u prilog teoriji da erotika opija bolje od vina.

Necenzurisana erotska umetnost takve koncentracije i raznovrsnosti budi naša najtananija čula i otkriva raskošnu lepotu remek dela starih i savremenih majstora, dočaranu bujnom imaginacijom kroz prizore zabranjenih igara koje se odvijaju daleko od znatiželjnih očiju, kako u plemićkim odajama i baldahinskim posteljama od svile i kadife, tako i na neuglednim opskurnim mestima, ili u  prekrasnim ambijentima vrtova, šuma i proplanaka. Scene seksa su eksplicitno prikazane tako da nam se puls ubrzava, a oči iskričavo sjaje reflektujući požudu i strast u prirodnoj, moćnoj zavodljivosti koja zrači iz eksponata.

Na ulasku me dočekalo upozorenje zabrane fotografisanja, što me nije uveselilo. Odmah potom su preda mnom zablistali stari Grci i Rimljani s glatkim skulpturama u belom mermeru gde bogovi vode ljubav sa nimfama, usnulim devama i muzama, obnaženi ili lagano prekriveni plahtama. Smenjuju se erektivni falusi u terakoti i dragom kamenju, stari turski i indijski Kama Sutra manuskripti i ilustracije s crtežima grupnih scena tela u zanosu, ekstazi ili makar nagoveštaju istog.

Renesansa, Barok i Romantizam prikazuju čednu golišavost i senzibilitet bajkovitog vlažnog sna. Motiv Lede i labuda zastupljen je kod više autora. Snažna superiorna tela oslikavaju moćni energetski potencijal Erosa, sve kipti od zdravlja i života, bogovi, satiri, kupidoni rumenih obraščića, muškarci, žene i životinje u živopisnim hramovima ljubavi. Eros je oduvek oličavao put snage života, zdravlja i večnosti, a ne odumiranja, slabosti i prolaznosti.   

Primetila sam da je dobrim delom antički art pozajmljen iz trezora Njenog Veličanstva Elizabete II i istinski sam joj pozavidela na toj dragocenosti. Dalekoistočni Eros predstavljen je u nekoliko zasebnih soba. Na suptilnim akvarelima u  Kineskoj sobi, isprepletene tkanine odora ljubavnika živih boja i kitnjasti detalji pozadine su u službi igre zavođenja. Male, neupadljive genitalije su stidljivo predstavljene. Široko raširene ženske nožice premalenih stopala koja su kako tradicija nalaže bila kalupljena i onemogućena da dostignu normalnu veličinu. Tako stara i čudna civilizacija, ništa čudnija od japanske gde su za razliku od Kineza, na pergamentima u tušu i štampanoj svili akcentovane genitalije, predimenzionirane, kao i stidne dlačice, vulva, klitoris, nabori, mreža žila i kapilara na penisu, a oko njih slapovi bogatih kimona u koje su odeveni. Kopulativni spoj je centralni i najvažniji deo crteža, genitalije su u spoju ili neposredno pred spajanjem.

Trenutak savršenstva otrgnut od Boga, prvobitno namenjen i rezervisan za bogato plemstvo i vlastelu, nakon dugih vekova je podaren i hiljadama običnih smrtnika.

U interdisciplinarno zastupljenim tehnikama rada, ova postavka daje široku lepezu seksualnih motiva - od mitskih, obrednih, religioznih, politički angažovanih i duhovnih, do prikaza radova  liberalne orijentacije kao što su oni sa homoseksualnom i sado-mazohističkom tematikom. Ovde stičemo otklon nedoumice o postojanju granica kako u seksu tako i u umetnosti, a mit o postojanju pervezije uraganski nam se ruši pred očima kao kula od peska. Gde počinje i gde završava sloboda mašte, a gde sloboda delanja? Umetnost nas podstiče na samopreispitivanje da li smo vlastitu slobodu ikada ostvarili, ili nikad nismo niti hoćemo, pošto smo sputani tradicionalnim ogradama, vaspitanjem, strahom od neistraženih mogućnosti i ograničenom maštom. Koliko je čovek zapravo slobodan kao jedinka, a koliko tek mučenik u okovima sopstvenih atrofiranih htenja i ideja, ubijenih stečenim blokadama i predrasudama? Poražavajući je tretman slobode, kada smo skloni da čak i tuđu slobodu osudimo i neprihvatamo, jer svoju nikad nismo ostvarili. Mnoga dela su godinama skrivana u tajnim odajama i sefovima, jer se poimanje zdrave seksualnosti i seksualne prakse kosilo sa krutom religijskom doktrinom koja seks stavlja isključivo u funkciju produžetka vrste, ali ne i telesnog uživanja, tako da je vekovima bio tabu. Iz tog razloga su se erotska umetnička dela često prikrivala u razne kutijice, posude i predmete iz svakodnevne upotrebe. U stvarnosti, svi znamo da je najslađe voće baš ono koje je zabranjeno...   

Iz zanosa su me prekinuli na čas članovi gudačke trupe s klasičnim repertoarom, koji su u galeriji imali svoj redovni angažman u sklopu celog eventa. To je bio lagani predah i smiraj uskovitlanih emocija uz zvuke viole, čela i violina, a onda sam krenula na sprat, u drugi deo izložbe, ne sluteći da ću tek tamo ostati bez daha.

Moja opservacija je bila višestruka, pa sam obratila pažnju i na seksualne tehnike, seksualna pomagala, prekrasnu reviju donjeg rublja koje transponuje kroz vekove pred mojim očima u različitim kulturama i pristupima upražnjavanja seksa kroz istoriju društva. Zadivljujuća moda, obuća i asesoari, maštoviti rekviziti iz budoara i seksi šopova, kao i iz intimnih kutaka spavaćih soba plemstva i plebstva, gospode i seljana, aristokracije i beskućnika, sakralnih i svetovnih likova, izmišljenih i autentičnih junaka.

Pred knjigama Marquize De Sade-a (1740.-1814.), osetila sam slabost u nogama i vrtoglavicu usled neočekivane egzaltacije. "Justine" ("Justine, ou les malheurs de la vertu", Volumes I – IV, 1797.) i "Filozofija iz budoara" ("La Philosophie dans le boudoir", Vol. I – II, London 1795.), su knjige pisane rukom, štampane i ilustrovane prekrasnim lascivnim crtežima anonimnih umetnika, u kožnom povezu, zlatno obrubljenih stranica.. Bila sam ganuta kao da sam na pričešću pred svetim oltarom. Knjige su malog formata. Zabranjene i anatemisane, taman su tolike da se hitro mogu sakriti pod jastuk i stati neopaženo u nedra vragolastih dama ili tajni džep redengota. Posle svakolikog tragičnog stradavanja za života, autor čiji su literalni zapisi i pripovedanja obeležili epohu, ušao je u legendu kao rodonačelnik nove književne poetike i neshvaćeni mahniti genije koji je plativši danak svoje slobode i genijalnosti, žigosan, terorisan i zatvoren na psihijatriji gde je i preminuo. Kada su ga "autoriteti" onemogućavali da piše, reči je ispisivao fekalijama po zidovima svoje ćelije. Neverovatna ličnost sa uznemirujućim delom i sudbinom. Izvadila sam fotoaparat i ovekovečila De Sadeova izdanja u svoj svojoj lepoti. Uostalom, pravila služe da bi se kršila, a pošto sam procenila da je rizik premali za toliku dobit, oglušila sam se o engleski red i zakon nekolicinom fotografija nedostižnog "zabranjenog voća". Iza toga, više me ništa nije sprečavalo da to uradim ponovo, i ponovo.

John Henry Fuseli (Johann Heinrich Füssli, 1741.-1825.), britanski umetnik švajcarskog porekla, kursor Simbolizma i Surrealizma, na svojim crtežima učitava sirovi Eros baš kao što je na svojim platnima romantičarski mešao fantazmu i snove sa iskonskim strahovima.

Egon Schiele (1890.-1918.), austrijski ekspresionista, koji je za života osuđivan zbog "bluda i nemorala", ostavio je iza sebe slike i crteže koji oličavaju nepatvorenu usamljeničko-elegičnu stranu seksualnosti, ogoljujući i njenu skrivenu fiziologiju.

Pablo Picasso (1881.-1873.) je živeo svoje slike, grafike i crteže stvarajući ih u dahu i na nesvakidašnji način, bez ograda, s lakoćom i predanošću velikog maga. Ovde zatičemo slobodu hiperseksualnosti kojom odišu njegovi radovi. U savršenom potezu ruke, potvrđuje da je seks jednostavan baš kao i druge životne radosti, samo što čovek večito sklon mistifikaciji i barijerama, od toga najčešće pravi famu i ne zna mu se predati u onoj meri u kojoj bi dostigao potpunu sreću i zadovoljstvo.

Man Ray (1890.-1976.), jedan od najpoznatijih Amerikanaca u Parizu, ostao je upamćen po ekperimentalnom pristupu fotografiji. Ovaj "prorok avangarde", višestruko talentovana, multimedijalna ličnost, bavio se i slikarstvom, filmom, poezijom, esejistikom i filozofijom. Pripadao je kulturnoj eliti Pariza u prošlom veku, a među njegovim modelima su bili Picasso, Hemingway, Dali, Gertrude Stein, James Joyce, i čuvena Kiki sa Monparnasa (Kiki of Montparnasse).

Robert Mapplethorpe (1946.-1989.) nam svojim fotografijama predstavlja dijalog tela, stilizovani svet muške dominacije, podčinjavanja i ispunjavanja najintimnijih želja. On je ikona fetišističkih magazina u istoj meri kao što je i zvezda prestižnih umetničkih galerija.

Nobuyashi Araki je obezoružavajući japanski majstor fotografije koji stavlja u pogon uzbuđujuće detalje neobičnih seksualnih oruđa i pomagala, čiji nas prizori prožimaju jezom i otporom, ali ispred kojih racio najčešće gubi bitku nad osećajnošću. Njegov zanosni svet bolnih užitaka, telesnih izlučevina, mikrokosmos stidnih dlačica, kapilara i sluzokože, prožet mističnim aluzijama, emocijama i iskušavanjem granica izdržljivosti, navodi nas da poželimo da budemo drugačiji od onih kako su nas roditelji vaspitali. On dokazuje u kojoj meri je bestidnost superiorna vrlina ako se posmatra kroz njegov objektiv.

Kontroverzni Jeff Koons je američki umetnik koji je opsesivnu fiksaciju sproveo u delo, oženivši italijansku zvezdu pornoindustrije Ilonu Staller, poznatiju kao Ćićolina (Cicciolina). Na ovoj postavci mu je pripala cela soba, u kojoj zidove prekrivaju gigantski plakati njihovog polnog opštenja u bezvremenskoj kombinatorici porno-ikonografije, diznijevske animacije i kičasto-romantične scenografije sapunskih opera.

Louise Bourgeois, jedna je od najvećih živih umetnica koja zasenjuje svojim stvaralačkim opusom u rasponu od dva veka (rođena 1911. u Parizu, živi i radi u Americi). Vajarka, pesnikinja i konceptualistkinja,  unikatna je posvećenica natprirodnih sposobnosti da konvertuje energiju banalne materije u nedokučivu, fantamazgoričnu, koliko pitomu, toliko i  razornu prirodu Erosa. U nepreglednom okeanu realizovanih ideja, ovde su se našle dve instalacije u vidu krpenih lutaka, koje predstavljaju obezglavljene parove u seksualnom činu. Potresno.

Osećam se grešno što nisam spomenula i ostale umetnike iz ove galerije, kao što su Rembrandt, Rodin, Klimt, Duchamp, Bacon, Nan Goldin, Tracey Emin, Warhol sa filmovima "Blowjob" i "Requiem", i mnoge druge, ali po izlasku iz ovog "Raja", najluđe što čovek sebi sme dozvoliti, to je da se oseća grešno u bilo kom smislu.

likovnost
Autor   Biljana Kosmogina