tko je ubio kurta cobaina

arhiva
naslovnica
kolumne
forum
kontakt

Početkom prosinca u beogradskom je "Ateljeu 212" premijerno izvedena drama Dimitrija Vojnova "Velika bela zavera" koja tematizira posljednje dane života Kurta Cobaina. Pjevača Nirvane čiji je životni kraj službeno proglašen suicidalnim, na srpskim kazališnim daskama tumači Miloš Vlalukin (iako je u prvoj verziji za tu ulogu planiran Cobainov kolega po notama, bubnjar Ekatarine Velike Srđan Žika Todorović), dok Kurtovu suprugu Courtney Love utjelovljuje Aleksandra Janković, porijeklom Splićanka i adut Tene Štivičić u drami "Dvije".

 

Dimitrije Vojnov stekao je filmsku slavu tumačeći lik dečaka Zorana u kultnom srpskom filmu "Tito i ja" (1992.) reditelja Gorana Markovića. No bez obzira na izvanredan glumački talenat, tako lepo prelomljen kroz lik klinca koji je napisao najlepši rad o Titu, pa otpešačio do Kumrovca na nagradno putovanje, još kao dečak, Vojnov je bio čvrsto rešen da glumačku karijeru neće nastaviti i da će se potpuno posvetiti filmskoj kritici. Što je zamislio, to je i ostvario. Postao je značajno kritičarsko ime u Srbiji i pre nego što je počeo studije na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti. Danas kad završava ovu dramaturšku školu, on je jedan od najznačajnijih srpskih filmskih kritičara i filmska je enciklopedija koja govori.

Iako je tako, Dimitrije Vojnov ne prestaje da iznenađuje proizvodima koji izlaze iz njegove dramaturške radionice. Šokirao je čitaoce kada se u pozorišnom časopisu “Teatron” pojavila njegova drama “Velika bela zavera” – priča o smrti Kurta Cobaina. Svežom pozorišnom temom, u kojoj je precizno dijagnosticiran glavni problem drame, Dimitrije Vojnov je pokazao da nije samo filmofil, već i pisac za teatar. Neko ko je važio za “notornog filmofila”, debitovao je kao dramski pisac i skrenuo na svoj tekst pažnju javnosti.

“Iz filmofilskog pristupa pozorištu, prišao sam pozorišnoj konvenciji sa priličnom svežinom”, kaže za Kupus Dimitrije Vojnov. “Naročito, u okvirima onoga što se smatra potentnom pozorišnom temom. Segmenti pop kulture se kod nas smatraju hermetičnim. Međutim, mislim da je pozorište kod nas generalno pojava u kojoj se na sceni prikazuju priče smeštene u milje o kome publika nema pojma. Dakle, ako gledaoci mogu da nanjuše dramu u priči o vojvodi iz petnaestog veka o kome ne znaju ništa, valjda će moći i u Kurtu.”

Našu opasku da “Velika bela zavera” zapravo govori da je Cobaina ubila muzička industrija, Dimitrije Vojnov ocenjuje kao vrlo pojednostavljeno čitanje onoga što ova drama prikazuje. “Zaverenička atmosfera 'Velike bele zavere' je moja obaveza kao pisca da postavim jedan logičan sklop događaja koji će na bazi čiste mehanike držati pažnju gledalaca”, objašnjava Vojnov. “Međutim, ispod toga što sprečava publiku da zadrema ili izađe, postoji nešto drugo.” 

Upravo to “nešto drugo” najvrednija je stvar u ovom tekstu. Smislenost “Velike bele zavere” je višeslojna. Postavljaju se problemi, nude se činjenice. Raspravlja se o položaju muzičke zvezde koja neće da posluša zahteve svog menadžera. Raspravlja se o umetniku koga ne zanima ukus publike, već isljučivo unutrašnja umetnička potreba. Raspravlja se o zaveri, sve kroz dramatično zbivanje na sceni. A ko na svojim leđima, u postavci reditelja Miloša Lolića, iznosi to dramatično zbivanje?

Iako se po Beogradu pričalo da bi se moglo dogoditi da Kurta Cobaina na sceni “Ateljea 212” odigra jedan od najpoznatijih srpskih filmskih glumaca Srđan Žika Todorović, nekada i sam muzičar, bubnjar poznate grupe Ekatarina velika, u ulozi Cobaina ipak se pojavio talentovani mladi glumac Miloš Vlalukin. U ulozi kontraverzne Cobainove supruge Courtney Love gledamo Aleksandru Janković, poreklom Splićanku, glumicu koja je pre izvesnog vremena dobila (u Srbiji značajnu) “Sterijinu nagradu”, a inače igra i glavnu ulogu u beogradskoj inscenaciji drame “Dvije” Tene Štivičić. Primetno je da se kritičari slažu i oko odlične epizode koju je odigrao iskusni epizodista Miodrag Krstović. Krstović se pojavio u liku čoveka koji za muzičku korporaciju odrađuje prljave stvari. A baš su te prljave stvari ono što ubija Kurta Cobaina. Cobain se suprotstavlja muzičkoj industriji i čeka ga jeziva zavera iz koje će izaći mrtav.

Upitan da prokomentariše šta je opasnije: napisati istorijsku dramu ili dovesti Cobaina na scenu, Dimitrije Vojnov kaže da ekipa okupljena oko postavke ovog komada neće ubeđivati publiku da je Cobain zaista pred njima. “Najveća klopka u pisanju teksta o stvarnim ličnostima jeste pronalaženje tačke u kojoj ćeš reći da se završava tvoje kopanje po faktima i da počinje tvoje građenje drame. Ovaj komad ima solidno postavljenu tačku kraja faktografije i početka drame. Maksimalno sam iskoristio činjenicu da postoji praznina u kojoj se ne zna šta je Cobain radio pred smrt.”

A šta kaže rok istorija: mrtvo telo Kurta Cobaina pronađeno je 8. aprila 1994. godine, u sobi iznad garaže, u njegovoj kući u Seattleu. Reakcije svetskih medija na vest o smrti bile su različite. Neki su se složili sa Kurtovom majkom da je on postao član kluba budala – prerano umrlih rokera. Drugi su njegovu smrt tumačili kao očekivanu tragediju prouzrokovanu prekomernom upotrebom droge. Ostali su za Kurtovu smrt okrivljavali društvo, slavu, pritisak popularnosti i života zvezde.

 

 

kazalište
         Autor     Mića Vujičić